Da li su hodanje i demencija povezani?
Iako je uticaj fizičke aktivnosti na zdravlje poznat, nije uvek jasno kolika „doza“ aktivnosti može biti dovoljna da izazove „odgovor“, odnosno, zaštiti od specifičnih rizika.
U pokušaju da nađu odgovor, Del Pozo Cruz i saradnici sproveli su kohortno istraživanje, na populaciji od 78.430 odraslih osoba, svih rasa, starosti 61,1 ± 7,9 godina, koju su pratili 7 godina (Med=6,9; 6,4-7,5). Zglobnim akcelerometrima evidentirani su broj koraka i intenzitet hodanja. Izvor podataka o demenciji bila je medicinska dokumentacija ispitanika.
U kohorti ispitanika registrovano je 866 novih slučajeva demencije.
Rezultati studije potvrdili su hipotezu da se dužina i intenzitet hodanja mogu povezati sa manjim rizikom od razvoja demencije, nezavisno od uzroka. Najveće smanjenje rizika zabeleženo je kod osoba koje su dnevno pravile 9.826 koraka (HR 0,49; 95% CI 0,39-0,62), a najmanje kod ispitanika kod kojih je registrovano 3.826 koraka dnevno (HR 0,75; 95% CI 0,67-0,83), u proseku. Najznačajnija smanjenja postignuta su kod osoba koje imaju osoba koje imaju 112 koraka u minutu (HR, 0,38; 95% CI 0,24-0,60).
Više informacija i referenci možete pročitati na linku.
Najnovije medicinske informacije dostupne na jednom mestu – savremene medicinske prakse, tekstovi vrsnih stručnjaka, novosti iz sveta medicine i još mnogo iznenađenja čekaju vas u besplatnoj verziji Galenika Medical Journal-a koji možete preuzeti na linku.
Leave a reply