DA LI IZBOR HRANE DEFINIŠE RIZIK OD RAKA?

DA LI IZBOR HRANE DEFINIŠE RIZIK OD RAKA?

Uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, osnovana je Globalna opservatorija za rak (GCO, The Global Cancer Observatory) koja objedinjuje globalnu statistiku za rak.

GCO procenjuje da se širom sveta 2020. godine dogodilo 19,3 miliona novih slučajeva raka (18,1 miliona bez nemelanomskog karcinoma kože) i skoro 10,0 miliona smrtnih slučajeva od raka (9,9 miliona bez nemelanomskog karcinoma kože). Očekuje se da će globalno opterećenje rakom 2040. godine biti 28,4 miliona slučajeva, što je porast od 47% u odnosu na 2020. godinu. ⁽¹⁾

Karcinom dojke je u 2020. premašio karcinom pluća kao najčešće dijagnostikivani rak, sa procenjenih 2,3 miliona novih slučajeva (11,7%). Ipak, karcinom pluća ostao je vodeći uzrok smrti od raka, sa procenjenih 1,8 miliona smrtnih slučajeva (18%), praćen kolorektalnim (9,4%), jetre (8,3%), želuca (7,7%) i karcinomom dojke (6,9%). ⁽¹⁾

Iako mnogi faktori mogu uticati na rizik da osoba oboli od raka, istraživanja (BMJ. 2020) pokazuju da uticaj životne sredine, uključujući izbor u ishrani, takođe može uticati na rizik od raka.

KARCINOM PLUĆA

Strasno pušenje duvana povećava rizik oko 40 puta. Prospektivne studije su pokazale da je ishrana sa većim sadržajem voća i povrća povezana sa nešto nižim rizikom od raka pluća kod pušača, ali ne i kod onih koji nikada ne puše. Ispitivanja koja su testirala dodatke β karotena (i retinola u jednom ispitivanju), za sprečavanje raka pluća, pokazala su neočekivano veći rizik od raka pluća kod učesnika u interventnoj grupi. ⁽²⁾

KARCINOM DOJKE

Gojaznost povećava rizik od raka dojke kod žena u postmenopauzi, verovatno povećavajući cirkulišuće estrogene, koje aromataza proizvodi u masnom tkivu. Većina studija je pokazala da je gojaznost kod žena u premenopauzi povezana sa smanjenjem rizika, možda zbog nižih nivoa hormona povezanih sa povećanom učestalošću anovulacije. Alkohol povećava rizik za oko 10% za svako piće konzumirano dnevno, a mehanizam može uključivati uvećane estrogene. Izoflavoni, uglavnom iz soje, povezani su sa manjim rizikom od raka dojke u azijskim populacijama. ⁽²⁾

KOLOREKTALNI KARCINOM

Prekomerna težina, alkohol i pušenje povećavaju rizik od raka debelog creva. Istraživanja pokazuju pozitivnu korelacija između jedenja crvenog mesa i stope raka debelog creva. Hemikalije koje se koriste za očuvanje prerađenog mesa, poput nitrata i nitrita, mogu povećati izloženost creva mutagenim N-nitrozo jedinjenjima. I prerađeno i neprerađeno crveno meso takođe sadrži hem gvožđe, koje može imati citotoksični efekat u crevima i povećati stvaranje N-nitrozo jedinjenja. Kuvanjem mesa na visokim temperaturama mogu se stvoriti mutageni heterociklični amini i policiklični aromatični ugljovodonici. Da li bilo koji od ovih navodnih mehanizama objašnjava vezu između jedenja crvenog i prerađenog mesa i rizika od raka debelog creva još uvek nije jasno. Veća potrošnja mleka i kalcijuma povezana je sa umerenim smanjenjem rizika od raka debelog creva. Prospektivne studije pokazale su da je konzumacija 10 g i više dijetalnih vlakana dnevno, povezana sa prosečnim smanjenjem rizika od kolorektalnog karcinoma za 10%. Dalje analize sugerišu da su vlakna žitarica i integralne žitarice zaštitna, ali ne i vlakna voća ili povrća. ⁽²⁾

KARCINOM JETRE 

Alkohol je glavni faktor rizika za rak jetre, putem razvoja ciroze i alkoholnog hepatitisa.  Prekomerna težina i gojaznost takođe povećavaju rizik. Aflatoksin, mutageno jedinjenje koje proizvodi gljiva Apergillus u hrani punih žitarica, orašanih plodova i sušenog voća (kada se čuvaju u vrućim i vlažnim uslovima), International Agency for Research on Cancer (IARC) klasifikuje kao kancerogeno. Glavni faktor rizika, van režima ishrane,  je hronična infekcija virusima hepatitisa B ili C. ⁽²⁾

KARCINOM ŽELUCA

Uzimanje velikih količina slane hrane, poput ribe konzervirane u soli, povezano je sa povećanim rizikom, što može biti uzrokovano samom soli ili kancerogenima dobijenim iz nitrita u mnogim konzerviranim namirnicama. Slana hrana može povećati rizik od infekcije Helicobacter pylori (utvrđeni uzrok raka želuca) i delovati sinergistički kako bi pospešila razvoj bolesti. Rizik od karcinoma želuca može se smanjiti ishranom sa visokim sadržajem voća. Prospektivne studije u Japanu takođe su pokazale obrnutu vezu između rizika od raka želuca i konzumacije zelenog čaja kod žena (od kojih je većina nepušač), što je možda povezano sa polifenolima. Ove studije ukazuju na zaštitnu ulogu antioksidativnih mikroelemenata ili drugih antioksidativnih jedinjenja, ali ove asocijacije treba razjasniti. ⁽²⁾

KARCINOM PROSTATE

Gojaznost verovatno povećava rizik od agresivnijih oblika karcinoma prostate. Likopen, prvenstveno iz paradajza, povezan je sa smanjenim rizikom, ali podaci nisu konačni. Izoflavoni, uglavnom iz sojine hrane, povezani su sa smanjenim rizikom od raka prostate kod muškaraca iz Azije. ⁽²⁾

KARCINOM PANKREASA

Gojaznost povećava rizik od raka pankreasa za oko 20%. Dijabetes je takođe povezan sa povećanim rizikom, a mendelova analiza randomizacije ukazuje da je to pre zbog povišenog insulina, a ne zbog samog dijabetesa. ⁽²⁾

Izvor:

1. Hyuna Sung PhD et al. Global Cancer Statistics 2020: GLOBOCAN Estimates of Incidence and Mortality Worldwide for 36 Cancers in 185 Countries. CA Cancer J Clin. 2021: 71: 209- 249.
2. Key, Timothy J et al. “Diet, nutrition, and cancer risk: what do we know and what is the way forward?.” BMJ (Clinical research ed.) vol. 368 m511. 5 Mar. 2020.