Dnevnik majke u susretu sa tinejdžerskim godinama
Kada sam se kroz odrastanje svoje dece susretala sa svim novim izazovima bila sam ponosna što je sve to nekako prolazilo lako i bez preteranih muka. Zubići, noša, uspavljivanje, vrtić, škola… sa oba deteta različitog karaktera situacije skoro pa slične. Ja mlada majka pa naivna, mislila sam da smo najgore pregurali.
˝Malo dete, mali problemi…˝
Muž i ja još uvek puni snage za nove borbe, predano se smenjujemo jer sa sinovima imamo odličan odnos poverenja i saradnje. Dogovaramo se oko obaveza, granice smo postavili vrlo jasne – sve u svrhu njihovog bezbrižnog odrastanja, jer najvažnije je da nam njih dvojica veruju kako su pravila tu da bismo izbegli probleme koje život neminovno nosi. Kosta je već momčić koji sa 13 godina sigurno korača adolescentskim dobom. Nema tu mnogo muke. Nema svađa, nema lupanja vratima.
Pomislili smo da je pubertet budalaština novog doba koju su izmislili nedovoljno angažovani roditelji. Sad u priču ulazi onaj čuveni ˝međutim˝. Taj međutim je osvešćenje mlađeg sina Dušana, da ˝roditelji nisu baš uvek u pravu˝ i to sa tek navršenih osam godina. Mreže, drugari, rekao ovaj – rekao onaj… Dete praktično nije ni osetilo život već zna šta hoće, ali još više šta neće. Nervozan, razdražljiv, izbirljiv sa hranom, neispavan… kao da dresiramo besnog zmaja, a ne drugo tj. mlađe dete.
Nakon konsultacija sa ostalim majkama sa fudbala dobijam preporuke da ga ipak ˝odvedem na neki razgovor, da stegnemo kaiš, da pokažemo zube˝. Dušan izbegava meso već neko vreme. Pomislili smo da je to samo faza i da nije strašno ukoliko jede sve ostalo što mu nadomešćuje ono što mu je neophodno za zdrav rast. Vrag je odneo šalu kada smo i muž i ja shvatili da se Dušan sve teže fokusira na školu. Na treninzima se zamara, zabušava, uglavnom statira na utakmicama i jednostavno nema onaj elan koji je imao pre godinu dana.
Kako kažu bake: ˝Nemirno dete je zdravo dete˝, mudrost koja mi se motala danima kroz glavu. A kako majka prva oseti da sa detetom nešto nije kako treba, tako se i meni upalio majčinski alarm. Dušanova koža je bila suvlja nego ranije, što nije nikako bilo karakteristično za njega. Ne mogu da kažem da mi kroz glavu nije prošlo bezbroj gluposti i dijagnoza baš kao i svakoj od nas. Prvu noć provela sam na Guglu. Oka nisam sklopila. Mužu ne smem ni da pokažem koliko sam uznemirena jer se od straha jedino više bojim zanemarivanja straha.
Google dijagnostika
Oh pošasti našeg doba. Istina nam je pružena na tacni, samo nemamo dovoljno znanja da je razumemo. Ja se uglavnom ograđujem od svega što pročitam na mrežama time da se osim u ekonomiju, malo u šta tako dobro razumem. Internet pruža beskonačno mnogo pogrešnih, crnih i zloslutnih dijagnoza. Najveća veština je stavljati svoje simptome u jednu od njih. Ono što možemo najbolje da uradimo jeste da primetimo smetnje i javimo se onima koji su se za rešavanje tih problema i školovali.
Prva stvar koju sam uradila nakon neprospavane noći jeste da odemo do doma zdravlja i tražimo smernice. Naša divna doktorkica koja nas prati još od dečjeg dispanzera, poznaje Kostu i Dušana u svako krvno zrnce. Ispričala sam joj ono što primećujem kod Dušana, promene u ponašanju i navikama. Rekla joj za suvoću kože, razdražljivost, gubitak fokusa, umor… a od nje kao dar sa neba dobila umirujući osmeh. Iskustvo kod lekara je najveći lek za roditelja i najbolji dijagnostičar za decu.
Poslala nas je istog časa u laboratoriju gde smo uradili analize krvi koje su nam za par sati rekle da Dušan ima nedostatak vitamina B koji prouzrokuje sve ove promene kojima svedočimo neko vreme.
Naša draga doktorka nam je preporučila Galenikin Beviplex u granulama jer se lako primenjuje – u kesicama je, ima ukus čokolade, a može da ga uzima ujutru pre škole jer inače slabo doručkuje.
Takođe nam je objasnila da je sa vrednostima deficita vrlo graničan pa da ne treba posebno da brinemo, ali da svakako treba obratiti pažnju na stres kojem je izložen jer i to može da dovede do nedostatka vitamina B kod dece. Mali Dušan i stres sa 8 godina…eto šta sve nismo doživeli.
Naravno, ne treba da kažem da smo ishranu pojačali mesom, a smanjili mesne prerađevine, uveli smo ribu pod obavezno, a Kosta je kao kolateralna šteta vanrednog stanja sam predložio da uzima suplement kako bi ˝boostovao˝ mozak za prvo tromesečje!
Leave a reply